MARIJA VUKOSAVLJEVIĆ, Svete žene

SVETE ŽENE
„Ni zlatom, ni biserom, ni haljinama skupocenim, nego dobrim djelima, kao što priliči ženama koje se privoljaše bogopoštovanju“ (1. Tim. 2, 9 – 10).

Žena ima veliku silu, kako u vrlini tako i u poroku. Ona je pogubila Avesalama; ona je pogubila Amnona; nameravala je da pogubi Jova. Ali ona je i izbavila Navala od smrti; spasila je ceo narod. Tako su Debora i Judita pokazale odvažnost muškaraca – vojskovođa. Takve su bile i mnoge druge žene. Zato Apostol Pavle i govori: „Jer šta znaš, ženo, možda ćeš spasti muža?“ (1. Kor. 7, 16).

“I nazva Adam ženu svoju Život, jer je ona majka svih živih. I stvori Gospod Bog Adamu i ženi njegovoj haljine kožne i obuče ih. I reče Bog: gle, Adam posta kao jedan od nas.” (Post. 3,20-4,7)

“Kožne haljine“ po tumačenjima svetih otaca predstavljaju podsetnik na pad čovekov, jer pre pada Adam i Eva su živeli nagi i nisu poznavali stid. Odeća je simbol stida i ako u današnje vreme poprima ulogu sredstva za pokazivanje najveće taštine.
U Poslanici apostola Pavla Rimljanima postoji učenje prema kojem vascela tvorevina „uzdiše“, jer je pokorena „taštini“, odnosno propadljivosti (truležnosti), koja se u svetu pojavila zbog čovekove gordosti.

Izložene ikone su rađene u tehnici veza na recikliranim materijalima koji su nekada upravo bili deo odeće žena koje su na određen način odbacile starog čoveka i ogrnule se haljinama vrline i dobrih dela. Odbačeni svileni kostimi, košulje, haljine sada poprimaju novi oblik i umesto nekadašnje svetovne dobijaju duhovnu ulogu. Tako i žene koje su ih nosile nekada, uživajući u svojoj taštini, sada vode potpuno nove živote, kao hrišćanke, monahinje, igumanije, a neke grade svoj put i dalje u svetu, samo sa novim duhovnim težnjama.
Te haljine napunjene različitim energijama, kroz ikonološku predstavu se i same transformišu i dobijaju nove duhovne sadržaje.
“Vi koji se u ime Hrista krstiste, u Hrista se obukoste.”

MARIJA VUKOSAVLJEVIĆ Rođena je 1979. godine u Valjevu. Diplomirala na Fakultetu primenjenih umetnosti u Beogradu. Član je ULUPUDS-a. Realizovala je brojne projekte u vezu, među kojima su: plaštanice u crkvama Sv. Jovana (Paune), Uspenja Presvete Bogorodice (Mladenovac), Sv. Save i u Sabornoj crkvi (Novi Sad); u manastirima Sv. Nektarija, (Egina), Hilandar i Lelić; u Vladičanskom dvoru (Kruševac); vladičanski tron i orleci u manastiru Gradac; pokrov u crkvi Hristovog Vaskrsenja (Jerusalim); kao i mnoge druge plaštanice, ikone, odežde u Grčkoj i Ruskoj crkvi.