Dijafragmenti / izbor iz mnoštva

10 – 20. 12. 2019.

У књизи Дијафрагменти Данила Вуксановића. Ликовна хроника 2001 – 2018. су текстови о сликарству, графици, цртежу, скулптури и фотографији. Књига је повод за истоимену изложбу у Малом ликовном салону на којој је представљен избор радова уметника о којима је у Дијафрагментима писано. Избор је искључиво практичне природе и визуелно допуњује промоцију књиге у Галерији Матице српске непосредно пре њеног отварања.

Текстови сачињавају хронику експозиција савремених уметника, и добар део њих објављен је у Дневнику, и часописима Ликовни живот, Нова мисао, Поља. Крећу се у распону од ранијих покушаја да се забележи наступање пријатеља, преко приказа групних изложби, све до новопокренутих изложбених циклуса као што је серија Традиција и савремено стваралаштво у Галерији Матице српске. У њима нема строгог тематског оквира, једино правило које је примењено приликом компоновања овог скупа осврта јесте хронолошки редослед записаног. И то: речи са отварања изложби припремљене за говор пред публиком, уводни текстови афиша и каталога самосталних изложби, предговори релевантних салона савремене уметности, појашњења о струковним селекцијама, годишња резимирања учињеног, мозаички коментари сликарских колонија и други текстуални огледи о уметничким пројектима и друштвеним условима у којима се одигравају уметнички процеси. Природно, о самосталним изложбама је највише радова, уз дијалошке записе двојице имагинарних посетилаца и тумача уметничких збивања и сви су редом афирмативног карактера. Настали су из тежње да се забележи мисао о одређеној ликовној појави а не да се представи критичка мисао о савременој уметничкој пракси. Након година које су прошле, када се сложило доста текстова, одлучио сам да их окупим међу корицама књиге, како бих сагледао промену која се неминовно временом догодила. Сваки текст у књизи је дат уз минималне измене и штампан у свом интегралном облику, онако како је објављен. Управо зато, ова ликовна хроника региструје изложбу за изложбом, у временском низу, с почетка XXI века до данас, унутар ког се препознају разнородни приступи у писању о уметничким феноменима. Наслов је дат као пролазак кроз дија/фрагменте који се међусобно увезују, у природном следу развоја мисли о уметничком делу, о његовом прекрајању и премештању из времена у коме је настало, када мислимо да уметничка дела можемо прецизно самерити. Дијафрагменти нису произашли из изричите намере. Ликовна хроника настала је, пре свега, захваљујући уметницима, издавачу Културном центру Новог Сада, као и свима онима који су на различите начине допринели да се она обогати.

Њима, уметницима, посвећујем ову изложбу.

Д. В.


“Изузетно је интересантна и комплексна позиција из које се Вуксановић као ликовни критичар и писац обраћа уметностима других аутора ликовних дела. У стваралачке разлоге својих колега он „улази“ првенствено као самосвесни сликар, као сензибилна уметничка особа, као интелектуалац који је и спреман и вољан да тумачи слику и њен смисао у савременој култури и у актуелностима света. Књига Данила Вуксановића Дијафрагменти. Ликовна хроника 2001 – 2018. садржи текстове настале у периоду после 2000-те. То је време у којем у нашем друштву и уметности трају узбудљиве транзицијске промене. Промена друштвеног система започета још током последње деценије прошлог века наметнула је стање перманентне вишедеценијске кризе српског друштва, један контекст који и те како утиче на збивања и карактер уметности. Истовремено и упоредо одвија се и транзиција унутар самог бића уметности од „класичних“ ка електронским медијима. Вуксановић је уметник и критичар који је свестан свих тих  промена и који се не поставља уз било коју од актуелних медијских и стваралачких претензија. Уместо односа pro et contra он настоји да буде објективни  тумач уметности слике и сликарства у околностима нове технолошке визуелности. Његова критичарска пракса показује превасходну заинтересованост за тумачење и препоручивање дела и изложби оних уметника који су му генерацијски блиски а чијом се активношћу чува и негује дигнитет слике/сликарства (те фотографије и других визуелних медија), у доба глобално умрежене електронске иконосфере која нас бесомучно бомбардује неизмереним бројем слика најразличитијег порекла, смисла и намера. У књизи Дијафрегменти. Ликовна хроника 2001 – 2018. налази се низ текстова из циклуса Дијалоговање у којима Вуксановић приказује и тумачи уметничке концепте на начин својеврсних имагинарних дијалога (двојице тумача; теоретичара и уметника…) којима се разоткривају ауторски разлози, стваралачка стратегија и коначни резултати уметничке демијургије. Овај начин писања текстова о уметности (и уметницима) представља засебност у нашој новијој ликовно-критичкој литератури. У књизи су и текстови предговора за каталоге самосталних и групних изложби (ликовне колоније, изложбе Новосадског салона, заједничке изложбе у Савезу удружења ликовних уметника Војводине), као и текстови о уметницима који су написани у различитим поводима.” (Извод из рецензије Саве Степанова)

Данило Вуксановић рођен је 29. децембра 1973. године у Сомбору. Дипломирао је 1998. на Академији ликовних уметности у Новом Саду, смер графика. Магистрирао је на истој Академији, смер цртање 2005. године. Члан је међународног музејског комитета (ICOM), Удружења ликовних уметника Војводине и Удружења ликовних уметника Србије. Самостално излагао 50 пута у земљи и иностранству (САД, Италија, Мађарска). Соња Јанков објавила је монографију Хроноспектри Данила Вуксановића у издању Завода за културу Војводине, 2014. године. Објавио је књиге Дуали, (2007), Епизода, (2008), и Пресек (2014). Пише ликовну критику. Запослен је у Галерији Матице српске као виши конзерватор-рестауратор, где је уредник едиције изложби Традиција и савремено стваралаштво. 2019. године је на докторским студијама на Академији уметности у Новом Саду код ментора професора Зорана Тодовића пријавио тезу: Матрица – материјални носилац информације изворног уметничког дела као повод за настанак новог уметничког дела.

Живи у Новом Саду.