Ekstremna količina podataka o istom, svakodnevno popunjava naš fizički i mentalni prostor u vremenu informatike. Gde nastaje zasićenje primljenih informacija? Pitanje je gde je granica zasićenja i da li postoji potencijalna mogućnost samoponištenja svojim „beskonačnim” ponavljanjem (preklapanjem).
Fotografski, kreativni postupak koji koristim sažima ceo period razvoja fotografske tehnike, od predfotografije (kamera obskura) do digitalne ere. Realizujem rad kroz multiplikovanu sliku nastalu istovremenim korišćenjem velikog broja rupica (kao na kameri obskuri) projektovanim na senzor digitalnog fotoaparata. Projekcije u stvari nisu iste, već je za po mali otklon pomerena vizura jedna od druge. To znači da ni ugao viđenja (projekcije) nije isti pa ni preklopi nisu isti. Svaki centar (objektiv – rupica) ima različit (mnogostruki) međuodnos sa svakom projekcijom što istovremeno ističe realitet, specifičnost i jedinstvenost svih prožimanja.
Multiplikovanom slikom zasićujem prostor slike distancirajući se od moguće krajnje granice apsolutnog izjednačavanja – jednog tona.
Titraj, ustreptalost koji proističe iz načina rada pobuđuje tek naslućivanje sadržaja, kreirajući drugu stvarnost, gde fotografija prelazi u virtuelni svet ubrzanog vremena i zgusnutog prostora.
Putanja ubrzanja i zasićenja informacijama neprekidno prevazilazi aktuelni trenutak što strukturi „beskonačne” umnoženosti daje neslućena suočavanja u razumevanju i doživljaju sebe i dinamike sveta u kojem živimo.
Milan Ž. Konjević
Milan Ž. Konjević (1964, Perlez) Osnovne akademske studije završio je na Akademiji umetnosti u Novom Sadu, Departman likovnih umetnosti na studijskoj grupi – fotografija (2016). Student је Master studija – modul Crtanje, na Akademiji umetnosti u Novom Sadu.Autor je fotografija u publikacijama: ,,SVETSKA BAŠTINA SRBIJA”, Ministarstvo kulture RS, RZZSK (2010. i 2017), ,,Kulturna dobra Novog Sada”, ZZSKGNS (2009) i ,,Arhitekta Đorđe Tabaković”, Vladimir Mitrović, PZZSK (2005).
likovni program 