Izložba fotografija “U prolazu” beogradske autorke Snežane Ristić predstavlja četvrti desetogodišnji ciklus istraživačko-fotografskog projekta, koji je svojevrsni dokument odrastanja njene Senje Vild, ali i protekle tri decenije.
Reč je o fotografijama koje, prema navodima autorke, govore o odrastanju i sazrevanju, o odlascima, starenju i smrti; o prolaznosti i kvarljivosti tela, o nesigurnosti postojanja i krhkosti naših bića. To su i fotografije o radosti, ljubavi i bliskosti, koliko i o udaljavanju, zaboravu i nespretnoj komunikaciji.
Snežana Ristić je taj projekat započela pre 30 godina, po rođenju ćerke, a predstavljala ga je svakih desetak godina, počev od izložbe “30 muškaraca i beba” u Umetničkoj galeriji “Stara kapetanija” u Zemunu (1991), reko “(Nije) na mojoj strani” u galeriji Artget Kulturnog centra Beograda (2002) do izložbe “Rasutost” (2011), takođe u Artgetu KCB-a (2011).
“Kada sam pre tridesetak godina zamislila da beba Senju snimim sa trideset muškaraca i da sve to ponavljam svakih desetak godina sve je izgledalo lako i zabavno.
Pokazalo se da nije uvek bilo lako, a umelo je da bude zabavno. Za ove tri decenije beba je odrasla, a muškarci, tada otprilike u njenim sadašnjim godinama, danas su na različitim krajevima sveta, u nekim sasvim novim životima, sa sudbinama koje se u mnogome razlikuju od onih koje su sanjali. Nekih više nema.
“Sve je u promenama”, navela je Snežana Ristić povodom projekta “U prolazu” (ili Sve je lako kad si mlad). “Mislili smo da će sve biti kako smo zamislili. A nije. Još se nadamo se da će nas vreme poštedeti. A neće. Četvrta serija nije dovršena. A biće”, dodala je dugogodišnja urednica redakcije za kulturu Radio Beograda 2, arhitekta po obrazovanju.
Snežana Ristić izlaže od sredine 80-ih, a među njenim samostalnim izložbama su i: Alive, galerija Bartselona, Beograd, 2015; Kuća Zloković, galerija Eurocentar (BINA), Beograd, 2010; Galerija Sv. Donat, Piran, Slovenija, 2004; Venecija lično, Srećna galerija SKC, Beograd, 1994; Fotografije arhitekture, Galerija grafičkog kolektiva, Beograd, 1991; Galerija Dežmanov prolaz, Zagreb, 1991; Fotografije (sa grupom FIA), galerija Canon, Amsterdam, Holandija, 1991; Arhitektura, Galerija Grafičkog kolektiva, Beograd, 1986; Prazni prostori, galerija Miško Kranjec, Murska Sobota, Slovenija, 1984.
U prolazu
ili sve je lako kad si mlad
Kada sam pre tridesetak godina zamislila da beba Senju snimim sa trideset muškaraca i da sve to ponavljam svakih desetak godina sve je izgledalo lako i zabavno.
Pokazalo se da nije uvek bilo lako, a umelo je da bude zabavno. Za ove tri decenije beba je postala divna mlada žena, a muškarci, tada otprilike u njenim godinama, danas su na različitim krajevima sveta, u nekim sasvim novim životima, sa sudbinama koje se u mnogome razlikuju od onih koje su sanjali. Nekih više nema.
Ovo su fotografije o odrastanju i sazrevanju, o odlascima, starenju i smrti. O prolaznosti i kvarljivosti tela, o nesigurnosti postojanja i krhkosti naših bića. One su o radosti, ljubavi i bliskosti koliko i o udaljavanju, zaboravu i nespretnoj komunikaciji.
Mislili smo da će sve biti kako smo zamislili. A nije.
Još se nadamo se da će nas vreme poštedeti. A neće.
Četvrta serija nije dovršena. A biće.
Snežana Ristić
Omnia mutantur, nihil interit*
Sve je lako kad si mlad – slaže se s Prljavcima i Snežana Ristić i dodaje, u prošlom vremenu: sve je izgledalo lako i zabavno… Izgledalo je, ali samo je izgledalo. Jer već je prva u seriji dekadnih izložbi sa Senjom i muškarcima pokazala da je đavo odneo šalu. Možda je, doduše, izgledalo lako i zabavno poigravanje sa vickastim stereotipom o neizvesnosti očinstva, ali od svega drugog može da vas zaboli glava.
Na primer: kako tumačiti čest izraz zbunjenosti na licima muškaraca koji ne znaju šta će sa bebom? Osećate li tremu njihovu – ne od fotoaparata, već od uloge na koju kulturološki nisu naviknuti? Ja je osećam, mada ne tvrdim da je pomalo i ne učitavam… odnosno projektujem.
Ili Snežanino dekonstruisanje hristološkog motiva Begorodice s detetom – žene s muškom bebom, jeretičkim izvrtanjem u motiv muškarca sa ženskom bebom…
I to sve 1991, tokom završnog davljenja poslednjih ostataka jedva dotad dosegnute rodne i svake druge ravnopravnosti…
Ne znam tačno kad je Snežana o projektu 30 muškaraca i beba počela da misli kao o dekadnom work in progress-u, ali od tog momenta njene fotografije muškaraca i Senje postaju zapravo filmske sličice. Fotke u vremenu. Senja preuzima glavnu ulogu – ona vodi igru… U dijalogu je s muškarcima, kojih je sve manje…
I tu se sad opet vraćamo fotografiji. Koja uvek nosi sobom dva vremena: ono u kojem je nastala i ono u kojem se gleda. Između ta dva vremena su neispunjena očekivanja. Između Snežaninih fotki su i ratovi, i beda, i stid, i laž… No glavna moć fotografije je u kadriranju. Kojim puštate u fotku ono što vam je važno i izbacujete ono što ne želite da se vidi… A to se ipak vidi.
* Kad sam 1965. godine u prvom gimnazije učio latinske sentence, ova je prevođena sa Sve se menja, ništa ne ostaje. Tek mnogo kasnije umešao se Ovidije i prevod je metamorfozirao u Sve se menja, ništa ne propada. Danas i jedan i drugi smatram tačnim…
Radonja Leposavić
Snežana Ristić diplomirala je na Arhitektonskom fakultetu u Beogradu. Bavi se arhitektonskom i fotografskom kritikom i fotografijom. Objavljuje u domaćim i stranim stručnim časopisima i portalima (Arhitektura urbanizam, Forum, Kvart, DaNS, Oris, Gradnja) nedeljnicima i dnevnim novinama (Politika, Vreme). Autor je brojnih fotografskih izložbi. Bila je dugogodišnja urednica redakcije za kulturu Radio Beograda 2.
Sa Radonjom Leposavićem je autor i voditelj nedeljne emisije Grad, Radio Beograd 2 (2001-2021), a zajedno su autori i preko 600 dokumentarnih i radio emisija. Njihovi programi su nagrađivani na međunarodnim radijskim festivalima.
Samostalne izložbe fotografije: Hoću da ostarimo zajedno, galerija Navigator, Beograd, 2021; Alive, galerija Bartselona, Beograd, 2015; Rasutost, galerija Artget, KCB, Beograd, 2011; Kuća Zloković, galerija Eurocentar (BINA), Beograd, 2010; Kuća Zloković galerija Sv. Donat, Piran, Slovenija, 2004; (Nije) na mojoj strani, galerija Artget, KCB, Beograd, 2002; Venecija lično, Srećna galerija SKC, Beograd, 1994; 30 muškaraca i beba, galerija Stara kapetanija, Zemun, 1991; Fotografije arhitekture, Galerija grafičkog kolektiva, Beograd, 1991; Fotografije (sa grupom FIA), galerija Canon, Amsterdam, Holandija, 1991; Fotografije arhitekture, galerija Dežmanov prolaz, Zagreb, 1991; Arhitektura, Galerija grafičkog kolektiva, Beograd, 1986; Prazni prostori, galerija Miško Kranjec, Murska Sobota, Slovenija, 1984.
likovni program 