У тренутном представљању своје Унутрашње слике, Добривој Рајић, после година сликања слике изнутра, или унутрашњости, нуди сонде, процепе и листање слојева слике. Рекло би се, на први поглед, да је то инверзан поступак, или чак обртање следа истраживања и грађења слике у процесу испитивања унутрашњих, онтолошких слојева представе. Наслојавање фактура и структура, слојева тактилног реалитета и интелектуално емоционалних склопова и потки, сусрети цитата реалног и имагинарног, сећања и инвенције које је могуће пратити кроз дуг процес Рајићевог истраживања у овом тематском оквиру, присутни су и у рецентној поставци, јасни, видљиви и препознатљиви. Ипак кроз сонде, процепе и продоре, аутор се ретроспективно враћа интелектуалној нутрини представе. Љуштећи слојеве наталоженог искуства, доживљаја и досегнуте представе, уметник покушава да оживи и динамизује односе почетне идеје, емоционално интелектуалне артикулације рада и коначног исказа. Ово вирење и откривање интиме слике и њеног настанка је покушај невербалног приказа и објашњења. У таутолошком поступку, Рајић настоји да се слика представи и објасни собом, те да слојевитост знакова и значења свих аспеката и елемената стварања и презентације приказа учини видљивим, како би се очувала свест о њиховом постојању. Сондирање и ретроспективна евокација у Рајићев рад ушли су кроз искуство са конзервацијом у којој се на тај начин техничким поступцима открива део по део првобитне замисли и изгледа, али и слојеви различитих времена и схватања. Коначан склоп који нуди ова фаза Унутрашње слике могао би се конзерваторским речником одредити као симултана слојевита презентација са очувањем интегритета и битних карактеристика свих наслојених значења и поступака. У развојном смислу, ово је фаза у којој четврта димензија слике постаје видљива. Остаје питање: Којим путем даље? Видећемо.
Дејан Радовановић
ДОБРИВОЈ РАЈИЋ (Зрењанин, 1956)
Дипломирао је (1982) на Академији уметности у Новом Саду на одсеку за сликарство у класи професора Бошка Петровића и Јована Ракиџића, а цртање код професора Милана Станојева. Члан је СУЛУВ-а (Удружење ликовних уметника Војводине) од 1983, а од 1987. године је у статусу самосталног уметника. Добитник је више значајних награда и признања. Остварио је преко 50 самосталних изложби. Живи и ствара у Новом Саду.
likovni program 