Kustoskinja izložbe: Svetlana Mladenov
Po prvobitnoj vokaciji vajarka, Ivana Radovanović u svom umetničkom istraživanju ulazi u
prošireno polje umetnosti te se izražava kroz različite medije i njihova ukrštanja. Bavi se skulpturom,
objektima, instalacijama, ambijentalnim postavkama, performansom i umetničkom akcijom, videom i radom in situ. Kao predstavnica Crne Gore na Venecijanskom bijenalu 2017. pokazala je snagu svog talenta i sposobnost za koncipiranje monumentalnih projekta u slobodnom javnom prostoru. U svojim radovima bavi se pitanjima života i smrti, nastajanjem i nestajanjem, društveno-političkim, sociološko-egzistencijalnim i etičkim. Proces stvaranja, za umetnicu ima istu važnost kao i procrs razgradnje. Mnoge njene skulpture i objekti namerno bivaju prepušteni uticaju vremena i prirodnih procesa. Umetnica kamerom beleži te promene, te se one mogu videti u njenoj video dokumentaciji. Često pribegava i drastičnijim merama: spaljivanju i razbijanju, te pretvaranju prvobitne forme u drugi i drugačiji oblik.
U Kulturnom centru Novog Sada umetnica će se predstaviti projektom O, buduće vreme, da li si mi tuđe koji se sastoji iz dva segmenta:
* Mobilna/montažna skulptura, obelisk pod nazivom Molitvenik ili Prayer for Lost Objects predstavlja simbol Sunca i podseća na istorijski kult uzdignutog kamena na kome se „odmara” Sunce nakon zalaska, personifikujući uspravni molitvenik koji spaja nebo i zemlju, ali koji je u ovom slučaju izvrnut i lebdi u prostoru. Kroz formu, metalne ploče su spajane i dovedene su do prepoznatljivog skulptorskog oblika, koji se zatim prepušta vremenu kako bi se dalje razvijao u svom visegodišnjem, dinamičkom i svakako promenjivom postojanju. Poetika rada se zasniva na procesualnosti i minimalnoj oscilaciji u pravcu degradacije materijala koja se uočava kasnije i zavisi od uslova ambijenta u kome se skulptura zatekla.
* Video zapis Sugar Obelisk – Orevuar Montenegro je temporalno/prostroran rad i svedoči o skulpturi koja fizički reaguje na svoje okruženje – spaja se sa okruženjem i gradi sistem međuzavisnih procesa. Sa arhitektonikom šećernih kocki (potrošnog, slatkog materijala) nije slučaj građevine koja odoleva vremenu, već postaje mesto transformacije iznutra. Sva ta neprimetna akcija se dešava bez empatije posmatrača. Sugar Obelisk – Orevuar Montenegro simbol je opšte planetarne i geopolitičke sudbine koju i mi ovde, na rubu Evrope živimo.
Za Ivanu Radovanović umetnost je sveprisutna, te mora biti autonomna delatnost, a ne u službi različitih društvenih interesa. Ona je onaj pokretač i snaga koja nam može osvetliti put kojim idemo i voditi nas kroz zamršeno i izukrštano polje iskušenja i nedoumica.
Ivana Radovanović (Titograd, 1983). Magistrirala je vajarstvo na Fakultetu likovnih umjetnosti na Cetinju, u klasi profesora Pavla Pejovića. Doktorirala na Fakultetu likovnih umjetnosti u Beogradu, u klasi profesora Dušana Petrovića. Radi kao docent na FLU-Cetinje. Kao Fulbrajtov stipendista na postdoktorskom istraživanju boravila je 2019. godine na Univerzitetu St. John’s u Njujorku. Dobitnica je Silvermine Fulbright Art Rezidencije za 2019, New Canaan, CT. Projektom „Čovjek Uomo Human“, predstavljala je Crnu Goru na 57. Venecijanskom bijenalu, 2017. godine. Predstavnica Crne Gore za Imago Mundi Highlights/Art Theorema #1 kojim se ujedno otvorio i Muzej Imago Mundi u Trevizu, Italija. Odabrana je među 10 umetnika da učestvuje u Rezidencijalnom programu “ArTwins in Open Spaces” PAFOS 2017 – Evropska prestnica kulture. Učesnica je 41. Internacionalnog simpozijuma velike skulpture u terakoti, TERRA, Kikinda, Srbija. Dobitnica je Nagrade Bijenala mladih umjetnika Evrope i Mediterana (BJCEM) i Gran pri nagrade 37. Crnogorskog likovnog salona „13. Novembar“ (2015). Samostalno je izlagala u Americi, Austriji, Italiji, Crnoj Gori i Srbiji. Participirala u rezidencijalnim, edukativnim i umetničkim programima u Austriji, Češkoj, Hrvatskoj, Portugaliji, Finskoj, Grčkoj, Slovačkoj, Bugarskoj i drugim zemljama.
likovni program 