Fragmentacija je raskidanje neke celine u delove, odlomke, fragmente; za sobom povlači i značenja raspadanja i razdvajanja. Često ti pojmovi nose negativno značenje. No što kada je raspadanje i razdvajanje nužno? Šta kada dođemo do te tačke pucanja da nam ništa drugo i ne preostaje? Kada je vraćanje sebe na proste faktore jedino moguće, kada fabrička podešavanja postanu jedini način (nove) (iz)gradnje.
Melinda Šefčić u svom novom radu bavi se problematikom identiteta — ja u svom telu i asimilacijom jedinke s novim životnim okruženjem — moje telo u svetu. Univerzalna percepcija žene koja više nije mlada, a još nije ni stara, često se nalazi u nekom limbu. Nema više one lepršavosti i zabave koje mladost nosi, a mudrost se tek nazire. Šta činiti onda? Kojem smeru se okrenuti, kuda poći, za kojim postulatima se voditi?
Fragmentacija. Čini se jedino logičnim. Mora se rastaviti da bi se sastavila. No nakon rastavljanja postoji ona šansa, onaj trenutak kada se može odlučiti na promenu redosleda ili funkcija fragmenata. Oni se mogu beskonačno mnogo okretati, pregledati, suditi, prihvatati ili odbaciti. Identitet, jedinstvenost, jastvo se gradi, nije uklesano u kamenu. Proces gradnje tih fragmenata može biti duboko intiman, on testira granice svesti i tera umetnicu na individualno iskustvo traganja za sobom kroz proces stvaralaštva. Fragmentacija identiteta umetnice kroz proces stvaralaštva sada postaje struktura njene egzistencije.
No njen rad nije samo umetničko stvaralaštvo, već i društveno angažovana akcija i reakcija koje deli s drugim ljudima, ne nužno umetnicima, da bi se daljom fragmentacijom identiteta nastavila nova (iz)gradnja.
Sada se, nakon dužeg vremena, više godina, umetnica vraća sebi kako bi se samorealizirala stvarajući novi niz radova; iako stilski i izrazom prepoznatljivo njeni, oni su njen povratak korenima, no nikako kretanje unazad, već stvaranje nove sebe.
Tena Razumović Žmara
Melinda Šefčić (1986)
Upisala je Akademiju likovnih umjetnosti u Zagrebu, smer slikarstvo (2006), a diplomirala na diplomskom studiju slikarstva u klasi red. prof. Zoltana Novaka (2012). Doktorirala je na studiju slikarstva na Akademiji likovnih umjetnosti u Zagrebu (2018), u umetničko-naučnom području, na temu „Rehumanizacija i reestetizacija bolničkoga prostora – primer likovnoga rešenja jednoga bolničkoga odeljenja”, pod mentorstvom red. prof. art. Svjetlana Junakovića i red. prof. dr. sc. Vere Turković.
Izlagala je na brojnim samostalnim i na velikom broju grupnih izložbi u Hrvatskoj, Italiji, Portugaliji, Grčkoj, Srbiji, Makedoniji, Indiji, Poljskoj, Njemačkoj, Francuskoj i SAD-u. Učestvovala je na brojnim umetničkim festivalima i rezidencijalnim programima u sklopu kojih je izvela brojne umetničke intervencije u javnom prostoru. Autorka je preko 20 umetničkih projekata s naglaskom na estetizaciju bolničkog i zatvorskog prostora, te oko 40 murala. Takođe, autorka je brojnih istraživačkih radova na temu estetizacije zatvorskog i bolničkog prostora u Hrvatskoj.
Članica je HDLU-a (od 2011) i HZSU-a (od 2014).
likovni program 