Orah je prvi junak mojih Haiku pejzaža. On me je jednog dana pogledao svojim velikim okom dok sam sedela na divanu u maminom ateljeu broj 27 na Petrovaradinskoj tvrđavi. Zurio je u mene, a ja sam se pitala od kad on to ima oko? Tako se javila potreba da kroz vizuelnu komunikaciju stvaram čovekolike forme, pre nego lice čoveka. U mojim radovima, drveće koje nas posmatra izraz su emotivnog stanja, dok pejzaž predstavlja duhovno stanje.
Crvenog perioda svog stvaralaštva postala sam svesna početkom 2023. godine. Neobična pojava pocrvenelih Haiku pejzaža, navela me je na dublju samoanalizu. Crvena boja u mom likovnom izrazu do tada je bila prisutna samo u akcentima, dok nije preuzela glavnu ulogu. Analizirajući sebe i psihologiju likovnog stvaralaštva, zaključila sam da je ova boja odraz životnog perioda kroz koji sam prošla i koji mi je doneo značajne promene. Promene su deo života, one donose iskustvo i progres. Često im se odupiremo, jer zahtevaju određeni napor. Situacija u kojoj sam se našla u meni je izazivala teskobu, bunt i odrazila se na moju paletu. Promene su me emotivno pogađale, iscrpele, a onda i preporodile!
Izložbu „El Ninjo“ u galeriji Malog likovnog salonu posvećujem promenama, ali ne samo mojim ličnim, već najpre onim globalnim. Vizuelno predstavljanje klimatskih promena kroz crvenu boju apel je za dobrobit svih nas, naših potomaka. Crvena je znak da je situacija alarmantna i da nešto treba preduzeti. Šta pojedinac može da preduzme ili čak da promeni? Navike?
Selekcija otpada smatra se prvim korakom koji svaki pojedinac može da učini za zaštitu prirode i životne sredine! Otpad koji je odvojen na ovaj način odvozi se u reciklažne centre gde služi kao sirovina za preradu u nove proizvode. Diferenciranje otpada je široka tema koja se još uvek usko praktikuje u našoj zemlji. Kada sam 2008. došla na sever Italije, primetila sam da moj suprug razvrstava otpad u pet različitih kanti za smeće, iako je reciklaža već tada bila deo mog likovnog sveta, ovu praksu, diferenciranje otpada, sam morala prihvatiti kao deo života. Od 2004. godine do danas u kontinuitetu stvaram na restlovima paspartua iz uramljivačkih radnji. Te radove zovem „Eko“ crteži, jer su inspirisani upravo ovim divnim otpadom različitih boja i gradacija nijansi, postojane i slojevite strukture. Danas je moj životni prostor ispunjen i drugim reciklažnim likovnim ishodima. Onaj ko može reciklažu da vidi kao inspirativan čin ne mora biti umetnik, to može biti svako ko se zapita može li ovo da se upotrebi ili preuobliči u nešto novo?
El Ninjo, klimatski fenomen izazvan zagrevanjem okeanskih voda, prvobitno je nazvan po toploj okeanskoj struji koja zimi pogađa Peruansku obalu, međutim ova klimatska anomalija proširila se na ceo svet. Klima se menja i klimatske promene gotovo su u potpunosti posledica ljudskog delovanja. Požari su postali redovni tokom letnjeg perioda, poplave, olujni vetrovi čupaju drveće iz korena!
Sam naziv El Ninjo znači mali dečak i odnosi se na Isusa, jer se ova pojava najviše oseti oko Božića. El Ninjo me generalno podseća na decu i na to da dobra strategija edukacije i podizanje svesti počinje već u ranom detinjstvu. Takva deca kasnije, kao odrasli ljudi, mogu da rade na poboljšanju i zaštiti životne sredine.
Povodom ove izložbe, umetnica Nada Nedeljković Đurović, moja mama, postaviće svoju instalaciju „Praćka“ na Petrovaradinskoj tvrđavi ispred ateljea broj 2, destinacija Duga kasarna 2. „Praćku“ je napravila kao primer reciklažne umetnosti za istoimenu izložbu održanu u prethodnoj deceniji. Uperena ka Fruškoj gori, podseća da nam je potrebna promena, da je vreme da učinimo ono što možemo.
Dunja Nedeljković Serafin
Dunja Nedeljković Serafin (Novi Sad, 1978)
Završila je školu za dizajn „Bogdan Šuput”, odsek likovni tehničar. Diplomirala (2002) i magistrirala na grafičkom odseku Akademije umetnosti u Novom Sadu grafike (2007). Magistarsku tezu „Novele pejzaža” odbranila u klasi prof. Slobodana Abija Knezevića.
Ostvarila je 24 samostalne izložbe (od 2002) u zemlji i inostranstvu. Učesnica je brojnih likovnih kolonija i grupnih izložbi među kojima je najistaknutije Trijenale male grafike u Tokiju (2002. i 2005. po pozivu). Selektovala je rad 1. i 2. likovne kolonije mladih umetnika Jugoslavije (2000-2001) u Dečijem Selu (Sremska Kamenica). Članica je SULUV, ULUS, Likovnog kruga sa Petrovaradinske Tvrđave. Radila je kao profesor likovne grupe predmeta STŠ „Mileva Marić Ajnštajn”, Novi Sad (2004-2021). Živi i radi na relaciji Trst – Novi Sad.
Nagrade:
2002. za postignute visoke akademske rezultate; Ambasada Kraljevine Norveške.
2002. Najperspektivniji student grafičkog odseka na Akademiji Umetnosti u Novom Sadu; Perspektiva 1.
2002. za postignute vrhunske rezultate u umetničkim aktivnostima tokom studiranja; Univerzitet u Novom Sadu.
2019. Specijalni Ex Tempore za sliku povodom događaja Novi Sad Evropska prestonica kulture; Ex Tempore 2.
2020. Zlatni Kolaž za kolaž „Schwarzwald“ Novi Sad; 5. Internacionalno Bijenale kolaža.
2022. „Il paesaggio più bello del mondo“ mostra di Livio Rosignano; Dipingere il vento, Trst, Magazzino 26
2023. Zlatni Ex Tempore za sliku „Miris Lipe”; Ex Tempore 6.
likovni program 