Taseografija: tasse (francuski/nemački), tassa (arapski) = šolja + γραφω (ant. grčki) = pisanje
Fiksiranjem efemernog traga taloga u stabilan grafički otisak, radovi raskidaju sa afektom ritualnog i razotkrivaju gatanje kao normativni mehanizam hiperstitivnog znanja o sadašnjosti. U ritualu je talog supstrat utisku, sasvim semiotički kontingentan; u grafičkom domenu prevodi se u otisak, formalizovan i opšte dostupan čitanju. Takvo umrtvljenje materije ističe da ritual počiva na unapred konstruisanoj simboličkoj mreži, ne na univerzalnim znacima. Izostavljanjem aluzivnih formi taloga otežava se gestikulacija ukazivanja i gledaocu je prestavljena sama građa interpretacije. Hiperstitivna logika, budućnost koja svojim ispisom oblikuje sadašnjost, ovde se demistifikuje, pokazujući da je u osnovi rituala uvek proces nametanja smisla kontingentnom tragu, a ne njegovo otkrivanje.
Umetnik termin taseografija restrukturira u izvedenicu taseografika, čime se rad umešta u polje grafike. Indeksikalnost grafičkog otiska retroaktivno legitimiše indeksikalnost utiska taloga, oba se formiraju razumljivom kauzalnom metodologijom i oba su u slojevima prevoda izložena interpretativnoj grešci. Otisnuti objekti postaju metonimije totalnog temporalnog procesa gatanja, menjajući ga svojom konkretnom materijalnošću.
Ritualističnim se podrazumeva cilj kojem se pristupa utabanim, ali ne i strogo propisanim putevima; otisnut ritual funkcioniše kao elucitatorna jedinica formiranja znanja, jer je simbol uvek umešten u unapred konstruisanu mrežu odnosa. Taseografika se stoga ne bavi predviđanjem budućnosti i njemu overtnih kodova, već razotkriva simboličku gramatiku kojom društvo oslobađa intimne spekulacije o potencijalnim životima. Tretirajući umrtvljeni afekt taloga bez aluzivnih oblika, radovi sprečavaju deiktičku gestikulaciju i umesto potrage za kodifikovanim znacima uspostavljaju suočavanje sa konstitutivnim elementima ljudskog znanja. Simbolni geštalt nije moguć; intencionalnost grafike prodire u strukturu ritualnosti i ističe njenu konstruisanu suštinu. Vera u interpretatore i u slojeve prevoda odvojene od čoveka prestaje da funkcioniše u afektivno umrtvljenim prikazima predskazajnog tela.
Bojan Pejović
Milan Radomirović (Kruševac, 2001)
Osnovne akademske studije završio je na grafičkom odseku Fakulteta savremenih umetnosti u Beogradu u klasi profesora Zorana Todovića. Apsolvent je na master studijama grafike na Akademiji umetnosti u Novom Sadu i redovni student master studija slikarstva na Akademiji likovnih umetnosti u Ljubljani. Autor je dve samostalne izložbe i učestvovao je na više grupnih izložbi od kojih se ističu Bijenale mladih 2025, Mala grafika i Majska izložba grafike u Galeriji Grafičkog kolektiva i Bijenale suve igle u Užicu. Dobitnik je pohvale 2024. godine od engleskog časopisa “Printmaking Today” za kolagrafiju iz ciklusa ,,Taseografika” u okviru nagrade “Recent graduate award”.
likovni program 