DANIELA FULGOSI, Prelaz

U najnovijem od svojih, inače redovnih, izlaganja pred novosadskom publikom, Daniela Fulgosi predstavlja nam se nizom crteža/kolaža prepoznatljivih likovnih kvaliteta i intelektualnih iskaza. Svi tehnološko medijski kvaliteti nejenog rada su prisutni, pažljivo i čvrsto izgrađeni i strukturirani, a emocionalno intelektualni pristup direknih poruka i asocijacija, kao uvek razgovetan i artikulisan. Ono što je posebna karakteristika izloženih radova je zgušnjavanje kompozicije, zasićenje faktura i prostora. I inače direktna u komunikaciji na svim nivoima i u svim medijima, Fulgosi, ovde kao da derivira samu suštinu dosadašnjeg delovanja i trajanja u likovnom prostoru: bez simplifikacije ugušćava emociju, sećanje i asocijaciju. Odlike Danielinog rada – minuciozna, virtuozno izvedena kaligrafija crteža olovkom, često zaprepašćujuće egzaktno,  mikroskopski precizno uklapanje elemenata kolaža i jasna logična kompozicija koja artikuliše sve nivoe izlaganja sadržaja, u celini ove izložbe, posmatraču i tumaču koji ima sreću da prati i pamti razvoj ovog eminentnog opusa, sada bez suvišne repeticije, direktnije i dublje prikazuju samu umetnicu. Iskustva, sećanja, realiteti prikazani kaligrafskom veštinom svedoče o proživljenom i doživljenom, potvrda su prisustva, iskustva i vremena. Kolažirani elementi koji govore strukturom, fakturom i asocijativnim oblikom, donose sećanja i stremljenja filtrirana emocijom i asociraju na usvojeni ili željeni ideal, a sa druge strane nose žar, neumitnost, sudbinu. Paradoksalno, ali potpuno funkcionalno i jasno, pojava presovanih detelina sa četiri lista iz kolekcije umetničine majke, u kompoziciji „Sreća“ predstavlja čežnju i traganje za srećom i njen rezultat – KRAJ, tako jedini potpuno realan predmet postaje interpunkcijski znak i dodatno osvetljava temu, pretvarajući je u pitanje „Sreća?“ Ova retorička, ali veoma realna zapitanost je upravo element koji esencira autorske poruke, poput dileme, ili dvojnosti koju direktno predstavlja diptih „Vatrena košulja“. Teme sudbine, neumitnosti, trajanja, toka, kraja… kojima pleni triptih „Tamni putonoša“, jasno pokazuju doba rezimiranja, sabiranja, ali bez rezignacije. Prikazanu intelektualnu i emocionalnu dubinu autorke i njenog rada, ovaj posmatrač najsublimnije može da asocira celinom naboja Miljkovićevih „Pohvale vatri“ i „Kritike metafore“. Postignutu kondenzaciju i esencijalnost iskaza i izraza ličnom asocijacijom na brački varenik – etalon mediteranskog eliksira ukusa, boja, mirisa. 

Dejan Radovanović

Daniela Fulgosi je rođena u Zemunu 1967. godine. Diplomirala na Fakultetu primenjenih umetnosti u Beogradu 1991, gde je završila i postdiplomske studije 1995. godine. Član je ULUS-a od 1992. Priredila je 25 samostalnih izložbi (1993. Galerija Kolarčeve zadužbine, Beograd, 1997, 2002, 2008.  Galerija Grafički kolektiv, Beograd, 1999. Galerija ULUS, Beograd, 2005. Likovna galerija Kulturnog centra Beograda, Beograd, 1998, 2003, 2008, 2012. Likovni salon Kulturnog centra, Novi Sad, 2011. Prodajna galerija BEOGRAD, Beograd, 2015. Legat M. Zorić i R. Čolakovića, Muzej savremene umetnosti, Beograd, itd, 2017. Galerija savremene umetnosti, Galerija SRBIJA, Niš, 2018. Galerija DRINA, Beograd, itd).

Učestvovala je na preko 270 kolektivnih izložbi u zemlji i inostranstvu od 1990. godine do danas (1996. Međunarodno Trijenale grafike malog formata, Frederikstad, Norveška, 1997. Međunarodno Trijenale grafike, Osaka, Japan, 1997, 2003, 2005, 2011 Međunarodno Bijenale grafike, Varna, Bugarska, 1998. Međunarodno Trijenale grafike, Kanagava, Japan, 2001. Trijenale likovnih umetnosti, Nju Delhi, Indija, 2003. Prva međunarodna izložba crteža i grafike, Bangkok, Tajland, 2003. JEDAN VEK GRAFIKE, Galerija SANU, Beograd, 2004. Međunarodno Trijenale grafike, Prag, Češka Republika, 2009. VI Internacionalna izložba male grafike, Kremona, Italija, 2010. Srpska grafika danas, Kulturni centar Srbije, Pariz, Francuska, 2011. I Međunarodno Trijenale grafike, Beograd, 2012. 19. Trijenale grafike, Grenhen, Švajcarska, 2013. Tri srpska i tri italijanska grafičara, Verčeli, Fano, Rim, Italija, 2015, 2020. Međunarodno Trijenale grafike malog formata, Lođ, Poljska, 2017. I Međunarodno Trijenale grafike, Livno, Bosna i Hercegovina, 2019. OTISAK VREMENA, 70 godina Grafičkogh kolektiva, Galerija SANU, Beograd, 2020. Refleksije našeg vremena, Akvizicije Muzeja savremene umetnosti 1993 – 2019, MKSU, Beograd, itd.).

Za svoj umetnički rad dobila je 14 nagrada za grafiku, crtež i umetničke knjige (1992, 2013, Međunarodno Zlatno pero Beograda, 1997. Nagrada Oktobarskog salona za grafiku, 1997. Nagrada III beogradskog bijenala crteža i male plastike (za crtež), 2001. Veliki pečat Grafičkog kolektiva, 2004. Zlatna igla ULUS-a, itd.).

Radovi joj se nalaze u kolekciji Muzeja Savremene umetnosti u Beogradu, Muzeja grada Beograda, Galerije savremene umetnosti u Nišu, kao i drugih institucija kulture i obrazovanja i privatnih kolekcija.

Radi kao redovan profesor na Fakultetu primenjenih umetnosti u Beogradu gde je takođe bila i dekanica.

Živi u Beogradu i bavi se crtežom, grafikom, kolažom i umetničkim knjigama.